Вук Стефановић Караџић рођен је 6.11.1787. године у Тршићу, у Србији, а умро је 7.2.1864. у Бечу.

   Вук Стефановић Караџић је реформисао ћирилицу и сакупљао је народне умотворине.

   Био је филолог и реформатор српског језика. На почетку првог српског устанка, био је писар. Стекао је неколико доктората. Имао је неколико браће и сестара који су умрли, у тадашње време веровало се да је то због духова и вештица.  Полсе смрти његове браће и сестара, његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице. Из старословенске азбуке задржао је: а, б, в, г, д, е, ж, з, и, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ф, х, ц, ч, и ш, њима је додао једно латинично:  j , и пет нових:  љ, њ, ћ, ђ и џ.   Избацио је: Ѥ (je), Ѣ (jat), I ( и), Ѵ (и), Ѹ (у), Ѡ (о), Ѧ (мали јус), Ѫ (велики јус), Ы (јери, тврдо и), Ю (ју), Ѿ (от), Ѳ (т), Ѕ (дз), Щ (шт), Ѯ (кс), Ѱ (пс), ъ (тврди полуглас). У почетку, Вук није користио ф и х. Слово х је додао у цетињском издању „Народних српских пословица“ из 1836. године.  1847. је година Вукове победе, и година у којој је Вук коначно доказао да је српски народни језик ЈЕДИНИ ПРАВИ језик Срба, то јест, да је славеносербски језик мешавина рускословенског и српског језика, без чвршћих правила. Те године издате су чак 4 књиге Вука Караџића и његових сарадника:

• Превод „Новог завјета“ са црквенословенског на српски.
• Расправа о језику „ Рат за српски језик и правопис“.
• „Песме“
• „Горски вјенац“

   Да није било Вука Стефановића Караџића људи би још дуже били неписмени и оно што је записао, заборавило би се. Родио би се неко други као Вук , али колико касније, и шта се све не би записало? То можемо само да  замишљамо.

Извор информација: www.wikipedia.org
Текст и цртеж: Андреј Петровић, IV3, школска 2020/2021.